Newsletter

Prijavite se na naš newsletter servis, informišite se redovno u vezi sa svim izmenama i dopunama zakona.

Prijavite se

Novi zakon o izvršenju i obezbeđenju

26.12.2015.

Narodna skupština Republike Srbije je dana 18.12.2015. godine usvojila novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju (u daljem tekstu: Zakon). Najvažnije odredbe Zakona stupaju na snagu i počinju da se primenjuju počev od 01.07.2016. godine, s tim da određene odredbe koje se suštinski ne tiču postupka izvršenja i obezbeđenja stupaju na snagu i primenjuju se počev od osmog dana od objavljivanja Zakona u Službenom glasniku Republike Srbije.

Imajući u vidu obimnost izmena i činjenicu da je Narodna skupština usvojila novi Zakon, a ne izmene i dopune postojećeg Zakona, u nastavku su prikazane najvažnije izmene koje su sadržane u novom Zakonu:

JAVNI IZVRŠITELJI

Umesto termina Izvršitelji, novim Zakonom uvodi se termin Javni izvršitelji, koji bi trebalo da oslikava prirodu instituta javnih izvršitelja kao imalaca javnih ovlašćenja. Sa druge strane, zakonodavac je novom terminologijom želeo da iz prakse iskoreni najčešće korišćeni termin privatni izvršitelji.
Naime, odredbe koje će stupiti na snagu osmog dana od dana objavljivanja Zakona u Službenom Glasniku tiču se upravo položaja, prava, obaveza i odgovornosti Javnih izvršitelja.

NADLEŽNOST ZA SPROVOĐENJE IZVRŠENJA

Novim Zakonom bitno drugačije je određena isključiva nadležnost za sprovođenje izvršenja, u smislu da je značajno proširena isključiva nadležnost javnih izvršitelja u postupku sprovođenja izvršenja.

NAČELO HITNOSTI

Načelo hitnosti izvršnog postupka i dalje je jedno od temeljnih načela novog zakona o izvršenju, pri čemu je raniji rok od 5 radnih dana kao opšti rok u izvršnom postupku zamenjen rokom od 8 dana.

NAČELO PISMENOSTI I USMENOSTI

Kao i do sada, u izvršnom postupku vlada načelo pismenosti, pri čemu je kod zasnivanja založnog prava na nepokretnostima i pokretnim stvarima po sporazumu stranaka obavezno održavanje ročišta (načelo usmenosti).

PRAVNI LEKOVI U IZVRŠNOM POSTUPKU

Novim zakonom uvedena je dvostepenost u postupku odlučivanja po žalbi proti rešenja o izvršenju donetog na osnovu izvršne isprave. Prigovor ostaje i dalje pravni lek protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, i u ostalim slučajevima za koje zakon nije predvideo žalbu kao redovan pravni lek.
Za dolučivanje po žalbi nadležan je neposredno viši sud, dok po prigovoru i dalje odlučuje veće suda koji je doneo ožalbenu odluku.

VRAĆANJE U PREĐAŠNJE STANJE

Novim zakonom je dozvoljeno vraćanje u pređašnje stanje u ograničenom broju slučajeva.

DUŽNOST DOSTAVLJANJA PODATAKA

Kao posebna povoljnost koju zakon predviđa za izvršne poverioce jeste mogućnost da se poverilac koji poseduje izvršnu ispravu podobnu za izvršenje, pre pokretanja izvršnog postupka obrati svim državnim i nedržavnim organima i organizacijama sa zahtevom za pribavljanje podataka o imovini izvršnog dužnika.

NADLEŽNOST ZA DOSTAVLJANJE

Jedna od novina koje predviđa novi Zakon, a koja ima za cilj da se izvršni postupak učini efikasnijim jeste da akte suda i javnog izvršitelja i pismena stranaka i drugih učesnika u izvršnom postupku i postupku obezbeđenja dostavlja javni izvršitelj, osim kada je sud isključivo nadležan za izvršenje, u kom slučaju dostavljanje obavlja sud.

PRENOS POTRAŽIVANJA IZ VERODOSTOJNE ISPRAVE

Novim Zakonom rešene su dileme, i neujednačena praksa sudova prilikom određivanja izvršenja na osnovu verodostojne isprave kada je potraživanje iz iste preneto na treće lice, a da to lice nije označeno kao poverilac u verodostojnoj ispravi, pa tako se izvšni postupak može voditi i na predlog i u korist lica koje kao poverilac nije određeno u verodostojnoj ispravi, ukoliko javnom ili po zakonu overenom ispravom dokaže da je potraživanje iz verodostojne isprave prešlo na njega.

IZVRŠNA I VERODOSTOJNA ISPRAVA

Novi zakon, u suštini zadržava identična rešenja u pogledu toga koje se isprave smatraju izvršnim odnosno verodostojnim ispravama. Najvažnije izmene se tiču toga da se pod izvršnom ispravom podrazumeva sporazum o rešavanju spora putem posredovanja, a da se više pod izvršnom ispravom ne smatra izvršna odluka priznata kao Evropska izvršna isprava.
U pogledu verodostojne isprave novi zakon u suštini zadržava prethodno rešenje, pri čemu se pod verodostojnom ispravom smatra i obračun ili izvod iz poslovnih knjiga za potraživanje takse za javni medijski servis.

KLAUZULA PRAVNOSNAŽNOSTI I IZVRŠNOSTI

Prethodni zakon je izričito predviđao obavezu da izvršna isprava bude snabdevena klauzulom pravnosnažnosti, dok se novim zakonom uvodi rešenje prethodnog Zakona o izvršnom postupku, te ponovo zahteva potvrda izvršnosti (klauzula izvršnosti).
ODLAGANJE IZVRŠENJA

Bez obzira na to što je jedno od osnovnih načela izvršnog postupka načelo hitnosti, zakon predviđa mogućnost odlaganja izvršenja u slučajevima koje zakon detaljno reguliše.

NOVČANA KAZNA

Slučajevi u kojima se mogu izreći novčane kazne su značajno prošireni, pri čemu je visina i raspon kazne ostao identičan kao i u prethodnom zakonu.

VREME SPROVOĐENJA IZVRŠENJA

Novi zakon postavlja šire mogućnosti za sprovođenje izvršnih radnji u periodu pre 07.00 časova i nakon 22.00 časa, u smislu da je izvršenje dozvoljeno u bilo kom momentu ukoliko to nalažu naročito opravdani razlozi.

ZABELEŽBA IZVRŠENJA NA NEPOKRETNOSTI

Izričito su propisani obavezni rokovi postupanja nadležne službe za katastar nepokretnosti u postupku upisa zabeležbe rešenja o izvršenju na nepokretnosti. U slučaju propusta katastra da u ostavljenom roku upiše zabeležbu, smatra se da je ista upisana istekom roka za postupanje.

PROMENA VLASNIKA NEPOKRETNOSTI TOKOM IZVRŠNOG POSTUPKA

Od upisa zabeležbe rešenja o izvršenju nije dozvoljeno da se u katastar nepokretnosti upiše promena prava svojine na nepokretnosti, niti bilo koje drugo stvarno pravo zasnovano na raspolaganju vlasnika, bez obzira kada je raspolaganje učinjeno.

PRODAJA NEPOKRETNOSTI

Pravila javnog nadetanja su delimično izmenjena, početne cene su postavljene kao 70% na prvom javnom nadmetanju i ne ispod 50% na drugom javnom nadmetanju, dosuđenje nepokretnosti je terminološki određeno kao prenos prava svojine na nepokretnosti, redosled namirenja je detaljno uređen i dr. ZAJEDNIČKA PRODAJA NEPOKRETNOSTI I POKRETNIH STVARI

Novim zakonom uveden je novi institut zajedničke prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari, za koju je isključivo nadležan sud. Ideja ovog instituta jeste da se spreči odugovlačenje postupka u vezi sa ispražnjenjem pokretnih stvari iz napokretnosti, budući da je praksa pokazala da dužnici redovno opstruišu postupak ispražnjenja nepokretnosti.

IZVRŠENJE NA POKRETNIM STVARIMA

Kod izvršenja na pokretnim stvarima zadržana su gotovo identična rešenja koja je poznavao prethodni zakon, pri čemu se za izvršenje na pokretnim stvarima predviđa shodna primena odredaba o izvršenju na nepokretnostima.

BEZUSPEŠAN POPIS

Novi zakon u cilju ubrzanja postupka sprovođenja izvršenja na pokretnim stvarima znatno skraćuje rokove za predlaganje ponovnog popisa pokretnih stvari izvršnog dužnika, pa tako umesto ranijeg roka za predlaganje ponovnog popisa koji je iznosio 45 dana, novi zakon predviđa da izvršni poverilac može zahtevati novi popis u roku od 8 dana od dana prijema obaveštenja o bezuspešnom popisu, ili u istom roku predložiti promenu predmeta i sredstva izvršenja.

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Izvršni postupci i postupci obezbeđenja koji su počeli pre stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju se prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS”, br. 31/11, 99/11 – dr. zakon, 109/13 – US, 55/14 i 139/14).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS”, br. 31/11, 99/11 – dr. zakon, 109/13 – US, 55/14 i 139/14) prestaje da važi 1. jula 2016. godine.

Izvršni poverioci u čiju korist je pre početka rada izvršitelja u Republici Srbiji doneto rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili rešenje o obezbeđenju i koji na dan 1. maja 2016. godine još vode izvršni postupak ili postupak obezbeđenja dužni su da se u roku od 1. maja 2016. godine do 1. jula 2016. godine izjasne o tome da li su voljni da izvršenje sprovede sud ili javni izvršitelj. U slučaju propusta blagovremenog izjašnjenja sud će obustaviti izvršni postupak.

Ako se izvršni poverilac izjasni da postupak nastavi javni izvršitelj, dužan je da javnom izvršitelju plati samo polovinu predujma određenog Javnoizvršiteljskom tarifom.

Copyright © Vuković & Partners. All right reserved WebInženjer
top