Zakon o legalizaciji

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je novi Zakon o legalizaciji objekata, koji će omogućiti naknadno izdavanje građevinskih i upotrebnih dozvola za objekte koji su do 01.11.2013. godine, odnosno do dana stupanja na snagu navedenog Zakona, bespravno izgrađeni, uz plaćanje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta lokalnim samoupravama.

Odredbe čl. 185. do 200. - legalizacija objekata - Zakona o planiranju i izgradnji, koji je usvojen 2009. godine, Ustavni sud Srbije je stavio van snage.

Novi Zakon o legalizaciji objekata propisuje uslove, postupak i način legalizacije objekata, delova objekta izgrađenih bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju, uslovi za izdavanje upotrebne dozvole, kao i druga pitanja vezana za legalizaciju objekata.

Postupak legalizacije - pokreće se po zahtevu vlasnika bespravno izgrađenog objekta, odnosno njegovog dela, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu Zakona, odnosno od 01.11.2013. godine.

Legalizacija neće biti moguća za objekte izgrađene:
- bez dozvole na zemljištu nepovoljnom za građenje kao što su klizišta i močvarno tlo.
- od materijala koji ne obezbeđuje njihovu trajnost i sigurnost.
- na površinama javne namene. Izuzetno u konkretnom slučaju legalizacija će biti moguća ukoliko podnosilac zahteva priloži saglasnost upravljača javnog dobra da je predmetni objekat objekat u funkciji javne namene.
- bez dozvole u zoni prirodnog ili kulturnog dobra. Izuzetno u konkretnom slučaju
legalizacija će biti moguća ukoliko podnosilac zahteva priloži saglasnost organizacije nadležne za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara.
- protivno uslovima propisanim planskim dokumentom ili odredbama Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju. Izuzetno u konkretnom slučaju legalizacija će biti moguća ukoliko podnosilac zahteva priloži overenu saglasnost vlasnika susednog objekta

Građevinsku dozvolu za legalizaciju objekata, odnosno upotrebnu dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.

Zahtev za legalizaciju treba da sadrži:
1. geodetski snimak;
2. projekat izvedenog objekta;
3. dokaz o pravu korišćenja, svojine, odnosno zakupa na građevinskom zemljištu;
4. dokaz o uređivanju odnosa u pogledu plaćanja naknade za uređenje građevinskog zemljišta;
5. dokaz o uplati administrativne takse.

Jednica lokalne samouprave propisuje merila za obračun visine naknade za uređivanje građevinskog zemljišta koju vlasnik objekta izgrađenog bez dozvole plaća odjednom ili na jednake mesečne rate, na period koji ne može biti duži od 20 godina.

Lokalnim samoupravama omogućeno je da daju olakšice za proces legalizacije, kroz donošenje pravilnika za, na primer, vlasnika bespravnog objekta koji je njegovom izgradnjom ili kupovinom rešavao svoje stambeno pitanje.

Jedinice lokalne samouprave mogu da sklope ugovore o uređivanju međusobnih obaveza sa podnosiocima zahteva za legalizaciju kojima će biti predviđeno da jedinice lokalne samouprave obezbede geodetsku i svu drugu potrebnu dokumentaciju za legalizaciju, a da podnosioci zahteva plate troškove postupka.

Ukoliko je pravo svojine na objektu, odnosno građevinskom zemljištu upisano u skladu sa zakonom kojim se uređuju posebni uslovi za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, dokaz o rešenim imovinsko pravnim odnosima predstavlja overena kopija rešenja o upisu prava svojine, a dokaz o rešenim imovinsko pravnim odnosima predstavlja za objekat izgrađen na:
zemljištu u svojini drugog lica – pravnosnažna sudska presuda,
građevinskom zemljištu – ugovor o prenosu prava korišćenja,
overen ugovor o kupovini objekta ili objekta u izgradnji, overen ugovor o suinvestiranju izgradnje objekta, pravnosnažno rešenje o nasleđivanju, pravnosnažno rešenje o statusnoj promeni privrednog društva.

Jedinice lokalne samouprave imaju rok od 30 dana da odgovore na zahteve za legalizaciju. Nadležni organ zaključkom odbacuje zahtev podnosioca ukoliko podnosilac u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu Zakona o legalizaciji ne dostavi svu potrebnu dokumentaciju, kao i ukoliko podnosilac u roku od 30 dana od dana dostavljanja obaveštenja ne dostavi dokaz o podnošenju zahteva za uređivanje međusobnih odnosa sa organom, odnosno organizacijom koja uređuje građevinsko zemljište. Protiv navedenog zaključka može se izjaviti žalba, a ukoliko je zaključak donelo ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine može se tužbom pokrenuti upravni spor.

Nadležni organ rešenjem odbija zahtev ukoliko ne postoji mogućnost legalizacije, a usvaja zahtev ukoliko su ispunjeni svi potrebni uslovi za građenje i korišćenje objekta. Protiv navedenog rešenja može se izjaviti žalba, a ukoliko je rešenje donelo ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine može se tužbom pokrenuti upravni spor.

Po pravnosnažno okončanom postupku, zaključak ili rešenje dostavlja se bez odlaganja nadlženoj građevinskoj inspekciji. Za rušenje objekta ili njegovog dela stiču se uslovi pravnosnažnim okončanjem postupka kojim se odbacuje ili odbija zahtev. Objekti mogu privremeno priključeni na elektroenergetsku, gasnu i mrežu elektronskih komunikacija ili mrežu daljinskog grejanja, vodovod i kanalizaciju. Nakon pravnosnažnog okončanja postupka ukoliko objekat ne bude legalizovan javno komulano preduzeće ili privredno društvo dužno je da isključi objekat sa mreže infrastrukture na koju je privremeno priključen.

Informacije sadržane u ovom dokumentu su pružene samo za svrhu opšte informisanosti, nisu pružene i ne mogu se smatrati za pravno mišljenje ili pravni savet. Shodno navedenom, Advokatska kancelarija Vukovic i Partneri odriče svaku odgovornost i ne prihvata bilo kakvu obavezu za posledice koje može pretrpeti bilo koje lice zbog činjenja ili nečinjenja na osnovu informacija sadržanih u ovom dokumentu.